cellar door

"Onda kad vam izgleda sve izgubljeno, tek tada počinje pravi život." L.T.


07.11.2018.

o snovima i odustajanju, kratko i isprekidano.

odustao sam od mont everesta. malo smijesno zvuci, zato sto i nije bas da sam bio na korak od odlaska tamo, ali bilo kako bilo. razmisljao sam dugo o tome, o usponu, o nacinu na koji se danas dolazi do vrha i tako dalje. za neupucene, svi danas koriste dodatni kisik koji za njih u ruksacima nose "sherpe", nativni stanovnici nepala. ono sto je zajednicko za sve sherpe (nazalost), jeste da su jako siromasni, neobrazovani i da imaju velik kapacitet pluca i da su navikli na ogromne nadmorske visine. kada se to sve spoji dodje se do profesije na koju su ti ljudi osudjeni, tj osudjeni ako zele da svojoj djeci pruze bolje djetinjstvo od onog koje su oni imali, i povrh svega obrazovanje. uspon na mont everest u prosjeku moze da kosta izmedju 50 i 100 hiljada dolara. sve zavisi od "luksuza" koji zelite da vas ceka prije i tokom uspona na krov svijeta. neki "planinari" zahtijevaju da svaki obrok jedu na stolu i stolicama, da imaju ovaj ili onaj obrok, da je sator ovakav ili onakav. ukratko, prave travestiju od necega sto treba da bude najveca avantura zivota. svu opremu, koja za jednu ekspediciju zna da iznosi i po 30 buradi, do baznog kampa nose sherpe, a kasnije takodjer postavljaju sve ljestve na provalijama koje treba da prodjete, prolaze svaki dio prije ekspedicije, pricvrscavaju kablove i sl, ukratko za ruku vas vode do vrha. vase je da se pojavite i platite. pa dobro, realno treba biti i fizicki spreman, iako je iz godine u godinu sve veci broj onih koji potpuno nespremni, ne postujuci ni planinu, a ni zivote onih oko sebe, krecu na osvajanje ovog vrha. sherpe godisnje zarade 4-5 hiljada dolara. od toga, placaju zivotne troskove i sto je najbitnije za njih - skolsku opremu za djecu.

ono sto je nekada bilo prestiz svijeta planinarenja, dokaz spremnosti, najveci trofej - danas je postalo nista vise od "imam novac i mogu da idem". jedan od zadnjih slucajeva je bio kada je jedan indijski milioner bez skoro i jednog dana spremanja i bez ikakvog veceg prethodnog iskustva krenuo na vrh. on i njegov sherpa su zapeli negdje u silasku, jer je taj genije jednostavno bio iscrpljen i nespreman. genije je takodjer uspio da izgubi rukavice na nekih sedam i po hiljada metara nmv i sherpa mu je dao svoje. nekim cudom su prezivjeli dok nije dosla pomoc po njih. na kraju je genije prezivio bez ozbiljnijih posljedica, dok je sherpa ostao bez obje šake. mladic je od 20ak godina i moze se reci da mu je zivot unisten. sve zbog jednog genija.

ono sto je zajednicko za sve sherpe jeste da mrze svoj posao. ono sto je zajednicko za zene svih sherpa je da mrze posao svojih muzeva i da nikada ne znaju da li im je to posljednja ekspedicija. sherpa koji je najvise puta bio na krovu svijeta je Apa Sherpa, 21 uspon. svaki od 21 puta je isao na sve ili nista, samo zato sto je morao.